Дувањски кадија коси хајдукову ливаду 0001    Вино пије тридесет хајдука 0002    И пред њима Мијат харамбаша 0003    Уврх Врана, више Дувна равна. 0004    Све посјели један до другога, 0005    Редом чаша наоколо хода, 0006    Све наздравља један на другога. 0007    Тешко чека Мијат харамбаша, 0008    Тешко чека, да му чаша дође. 0009    Дође чаша Мијат харамбаши, 0010    Чашу прима, а браћу дозива: 0011    »Браћо моја, тридесет хајдука! 0012    Нит у моје, нит у ваше здравље, 0013    Већ у здравље онога јунака, 0014    Кој’ ће саћи низ Врану планину 0015    На дувањско, на поље широко, 0016    До Јабуке зелене ливаде? 0017    Ен’ изишо дувањски кадија 0018    И извео до триста косаца, 0019    Триста косац’, триста купилица, 0020    Па да моју покоси ливаду. 0021    Је ли мајка родила јунака, 0022    Кој’ ће отић’ дувањском кадији, 0023    Поздравити дувањског кадију, 0024    Нека моју не коси ливаду, 0025    Јер му виру на Бога задајем: 0026    Покоси л’ је, покнпит је не ће, 0027    Покупи л’ је, одн’јети је не ће, 0028    Док је мене и на мени главе, 0029    И док ми је тридесет хајдука.« 0030    Харамбаша тако бесједио, 0031    А хајдуци ником поникнули, 0032    Па у црну земљу погледали, 0033    Сам’ не гледа мали Маријане, 0034    Већ даиџи међу очи вране: 0035    »Мој даиџа, Мијат харамбаша! 0036    Што јунака по дружини тражиш, 0037    Кад сестрића уз кољено храниш? 0038    Ево мајка родила јунака, 0039    А сестрица брата одгојила 0040    Без бешике на бијеле руке, 0041    И мушким га опасала пасом, 0042    А јуначким зазивала гласом. 0043    Ја ћу саћи низ Вран, низ планину, 0044    Тамо доље у поље Дувањско, 0045    У Дувањско, у поље широко, 0046    До Јабуке, зелене ливаде. 0047    До чадора дувањског кадије, 0048    Па ћу казат дувањском кадији, 0049    Нека твоје не коси ливаде; 0050    Ак’ покоси, покупит је не ће, 0051    Ак’ покупи, одн’јети је не ће, 0052    Док је жива Мијат харамбаше 0053    И његове на рамену главе, 0054    И његових тридесет хајдука.« 0055    То рекао, на ноге скочио, 0056    Па на кајиш притеже опанке, 0057    Па упрти упртњачу торбу, 0058    А на торбу диван-кабаницу, 0059    Заметну се шаром налиманом 0060    Па он сађе низ Врану планину. 0061    А кад сађе у поље Дувањско, 0062    У Дувањско у поље широко, 0063    На Јабуку, зелену ливаду, 0064    Кад ал туд’је за триста косаца, 0065    Триста косац’, триста купилица. 0066    И пред њима челебија Мехо. 0067    Како дође мали Маријане, 0068    Како дође, божју помоћ виче, 0069    Боље косци Бога приватише, 0070    Маријану сокак начинише: 0071    Оде јунак низ поље широко 0072    До чадора дувањског кадије. 0073    Намах јунак под чадор униђе. 0074    Док униђе, божју помоћ виче. 0075    Кадија му љепше одазивље: 0076    »Да си здраво, хајдук Маријане! 0077    Је л’ ти здраво Мијат харамбаша 0078    И његових тридесет хајдука?« 0079    Маријан му ’вако проговара: 0080    »Ефендија, дувањски кадија! 0081    Здраво ти је Мијат харамбаша 0082    И његових тридесет хајдука. 0083    Но ти ’е поздрав Мијат харамбаше, 0084    Да његове не косиш ливаде, 0085    Јер ти виру у Бога задаје: 0086    Ак’ покосиш, покупити не ћеш, 0087    Ак’ покупиш, однијети не ћеш 0088    Док је жива Мијат харамбаше, 0089    И његове на рамену главе, 0090    И његових тридесет хајдука.« 0091    Кад то чуо дувањски кадија, 0092    Он на њега очи наоблачи, 0093    А на балчак наваљује руку 0094    Па потеже димискињу ћорду, 0095    Да погуби малог Маријана. 0096    Кад то видје мали Маријане, 0097    Он побјеже уз поље зелено, 0098    Ал гле курбе дувањског кадије, 0099    Он посједе дебела дората, 0100    И завика иза свега гласа: 0101    »Браћо моја за триста косаца! 0102    Држ’те курбу малог Маријана!« 0103    Ал Маријан хаје и не хаје, 0104    Већ он бјежи низ поље широко 0105    И потего мача пламенога. 0106    Ја кад доде под Врану планину, 0107    Али нетко из планине виче: 0108    »Не бој ми се, мали Маријане! 0109    Маријане, моје поуздање, 0110    Ево теби твог даиџе драгог, 0111    Твог даиџе, Мијат харамбаше!« 0112    Па поклече тридесет хајдука, 0113    Па ужеже тридесет пушака: 0114    Намах паде тридесет Турака. 0115    Сад испаде Мијат харамбаша, 0116    Сад испаде у поље широко, 0117    И за њиме тридесет хајдука. 0118    Прихватише за бријетке ћорде, 0119    Гонише се за три пуна сата, 0120    Исјекоше свих триста косаца, 0121    Ухватише дувањског кадију, 0122    Скидоше га са коња дората, 0123    Свезаше му наопако руке 0124    И његова џелат Ибрахима. 0125    Па кадију на колац набише 0126    Уврх поља под Враном планином, 0127    Според њиме слугу Ибрахима. 0128    Давно било, сад се спомињало.